Парохија човићпољско-доњожабарска (Доњи Жабар код Брчког)



Парохијска Црква Покрова Пресвете Богородице: Градња једнобродног храма је почела 1997. године према пројекту архитекте Живојина Митриновића из Бијељине. Темеље је осветио 9. августа 1997. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је зидан ситном циглом, димензија 20 х 10,2 m, покривен је бакром и има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 18. септембра 2004. године.
Црквена умјетност: Храм је живописао Горан Пешић из Чачка у периоду 2005-2007. године, користећи се секо техником у византијском стилу. Иконостас од храстовог дрвета израдио је Борисав Поповић из Крагујевца, а иконе Горан Пешић.

Црквени и културни живот: При храму постоји и дјелује од 2009. године Коло српских сестара „Света Петка“ и њихов рад је претежно хуманитарног карактера, али неколико пута су награђивани за традиционална јела на фестивалима хране.
Светосавска омладинска заједница дјелује од 2009. године и своје хуманитарне акције спроводи заједно са Колом српских сестара.

Матичне књиге: Воде се и то: вјенчаних (од 1894), умрлих (од 1896) и рођених (од 1896).

Црквене зграде: Светосавски дом је грађен 2007. и 2008. године, а површина објекта је 120 m².

Гробља: Постоје два гробља: једно заједничко са Пелагићевом и друго у Човић Пољу, основано 1978. године.
На храму се налази спомен-плоча у част проте Стевана Аврамовића и учесника Посавске буне, а постављена је 14. октобра 2008. године.

Свештенство: При овом храму је службовао Илија Филиповић (1993-2008) и од 2008. Јово Михајловић.

Ктитори, приложници и добротвори: Лазар Мирковић и Скупштина Општине Доњи Жабар.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Јована Михајловића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм у Орашју на Сави: Храм Преноса моштију Св. великомученика Георгија је једнобродна грађевина. Градња је почела 2010. године према пројекту Бироа при Патријаршији у Београду. Храм се зида од ситне цигле, димензија је 13,5 х 7 m и још увијек је у изградњи.
Према предању и подацима који нису у потпуности историјски провјерени, у Орашју су кроз историју порушена четири храма, тако да је овај сада пети који се прави. Прва богомоља је порушена послије Посавске или Протине буне (Буна Стевана Аврамовића), а за богомољу се сматра да је била на савској обали, на мјесту данашњег хотела. Друга је порушена у току Првог свјетског рата, а трећа у току Другог свјетског рата (ове двије богомоље су се налазиле на мјесту некадашњих предузећа „Босанац“ и „Механика“). Четврти храм је порушен у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату у јесен 1992. Четврти храм је грађен од 1987. до 1991. године и храм је пред сами рат осветио га јеЕпископ зворничко-тузлански Василије 16. новембра 1991. године. Порушен је, према свједочанствима, од стране припадника бригаде Збора народне гарде Републике Хрватске из Осијека у јесен 1992. године.

Свештенство: Бобан Лазаревић (1987-1988), Милан Ивановић (1988-1992)

Извори и литература: Исказ протонамјесника Јове Михајловића од 31. децембра 2012. године.


Парох: Јово Михајловић рођен је у Тузли 14. јуна 1976. Богословију Св. Арсенија Сремца завршио је у Сремским Карловцима 1996. године. Рукоположен је у чин ђакона 17. септембра, а у чин свештеника 21. септембра 2000. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Говори енглески језик. Ожењен је супругом Сузаном и има дјецу: Марију (2001), Михајлу (2003) и Миљану (2012).

Monday the 24th. Affiliate Marketing.