Парохија босанско-бијелска (Босанска Бијела код Брчког)



Парохијска Црква Вазнесења Господњег: Градња једнобродног храма је почела 1934. године. Храм је зидан ситном циглом, димензија 16 х 8 m, покривен је лимом и цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Нектарије 14. октобра 1936. године.
Према предању, постојала је стара црква-брвнара још прије 1880. године. На православном гробљу Калајџије подигнут је споменик свештенику Марку Лукићу- Кудретеновићу и на споменику пише (поред године упокојења – 1880) „послужи цркви у Бијелој пуне 44. г.“ Дакле, на основу овог податка може се тврдити да је у Бијелој постојао знатно старији храм него што се то испрва мислило. Са тог храма је сачуван стари крст и налази се у порти садашњег храма.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата храм је страдао од стране тзв. Армије БиХ, урушен је звоник и кров, а дјеловањем влаге сав је живопис страдао. Храм је комплетно обновљен у периоду 2004-2007. године, а осветио га је Епископ Василије у прољеће 2009. године.
Црквена умјетност: Храм је био живописан, али су фреске уништене у посљедњем рату и сада храм није живописан. Иконостас од храстовог дрвета рад је непознатог аутора, а детаљно га је рестаурирао Ненад Дринчић из Бијељине.

Матичне књиге: Воде се од 1889. године и све су сачуване.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом је саграђен 1970. године, а компплетно је обновљен 2008-2009 и димензија је 9 х 8 m.

Гробље: Једно гробље се налази у центру села, а друго је у засеоку Бијели Поток и оно је старије од овога у селу.

Свештенство: Марко Лукић Кудретеновић (1850-1894), Димитрије М. Лукић (1894-1839), јеромонах Мирон Продановић (1939-1944), Василије Јурченко (1945-1969). Администрирали су: Миленко Сердаревић (1959-1966), Недељко Поповић (1966-1968), Стеван Милошевић (1969-1974), Јован Благојевић (1974-1978), а службовали су и: Михаило Гачић (1978-1982), Миливоје Ненић (1983-1991), потом је администрирао Јован Михајловић (2000-2008), а Никола Лукић служи од 2008. године.
Ктитори, приложници и добротвори: Алекса Симић, Симо Вуковић, Спасо Јанковић.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Николе Лукића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм у селу Церик код Брчког: Храм Светог Јована Богослова је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2005. године према пројекту храма у Вучиловцу. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 2006. године. Храм је зидан ситном циглом, покривен је лимом и има звоник са једним звоном. Градња је завршена 2007. године и исте године храм је осветио Епископ Василије.
Прије садашњег храма постојао је храм који зидан од 1935. до 1940. године, а осветио га је Епископ зворничко-тузлански Лонгин 23. октобра 1955. године. Тај храм је до темеља срушен од стране тзв. Армије БиХ 1992. године
Црквена умјетност: Храм је живописао секо техником Горан Пешић из Чачка 2011-2012. године. Иконостас је привремно израђен од медијапана.
Црквене зграде: Светосавски дом димензија 10 х 7 m саграђен је 2010. године.

Гробље: Гробље се налази на путу Тузла-Орашје и најстарији споменик је из XIX вијека.
На храм је постављена спомен-плоча са именима пострадалих у три рата у  XX вијеку.

Свештенство: Василије Јурченко (1945-1969), Миленко Сердаревић (1959-1966), Недељко Поповић (1966-1968), Стеван Милошевић (1969-1974). Јован Благојевић (1974-1978). Михаило Гачић (1978-1982). Миливоје Ненић (1983-1991). Јован Михајловић (2000-2008). Никола Лукић (од 2008).

Ктитори, приложници и добротвори: хаџи Драго Андрић, Ранко Андрић, Божидар Андрић и Бошко Андрић

Извори и литература: Исказ протонамјесника Николе Лукића од 31. децембра 2012. године.

Monday the 24th. Affiliate Marketing.