Парохија пиперачка (Пиперци код Брчког)


Парохијски Црква Свете Петке: Градња једнобродног храма је почела 1988. године према пројекту архитекте Светозара Вујошевића из Бара. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 14. маја 1989. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 17 х 8 m, покривен је бакром и има звоник са три звона. Храм је осветио Епископ Василије 19. јула 1997. године.
Данашњи храм у Пиперцима је четврти по реду, а претходна три сада не постоје. Први храм који се спомиње у Пиперцима је мала црквица брвнара (претпоставља се да је била брвнара) коју је саградио отац Ђорђе Свитлић, уједно и први свештеник који се помиње на овој парохији. Други храм је зидан 1923. године и освећен 1927. Изградња треће цркве је започета 1946. године, а црква је освећена 1957. Она је зидана умјесто старе која је пукла, тако да су лађа и олтар срушени, а уз стари звоник сазидан је нови. Зидање посљедњег храма почело је поред старог који је већ био поприлично оронуо.  Стари је у потпуности уклоњен 1996. године и из њега је пренесен иконостас у нови храм. Сви наведени храмови су се налазили на мјесту гдје је и данашњи.
О првом пароху ове парохије, оцу Ђорђу Свитлићу, љетопис храма биљежи да је преминуо у Београду 31. децембра 1926. године, гдје је сахрањен. Залагањем његовог сина јереја Љубомира и хаџи Алексе Ристића из Доње Буковице, тијело му је пренесено у Пиперце 14. октобра 1933. године и сахрањено поред храма. Тијело је преносио од Београда седам дана хаџи Алекса, а сам је касније свједочио да се отац Ђорђе посветио и да је приликом сахране многи народ цјеливао његову цјелосну десницу. У Љетопису храма отац Ђорђе Свитлић каже: „Бог да прости, о своме трошку саградих црквицу која се освети 1898. године за ћелију, 11. октобра, а 1899, 14. октобра за капелу и посвети Св. Преподобној матери Параскеви. Запис овај писа својом руком да се зна познија времена еда се народ у молитвама и мене сјети“.
У засеоку Главичорак постоји молитвиште које је обиљежено крстом и на коме се сваке године врши пољска молитва

Црквена умјетност: Храм је живописао Горан Пешић из Чачка 2008. године. Иконостас је од храстовог дрвета и не зна се ко га је направио. Првобитне иконе датирале су из XIX вијека и дјело су Душана Алексића, сина познатог сликара Николе Алексића. Међутим, нешто касније, а не зна се када тачно, неки црквени сликар Урош Елаковић из Брчког је, желићи да их освјежи, сликао преко њих и тиме их упропастио. До оваквог закључка је дошао академски сликар и рестауратор Војислав Луковић када је 1997. године прегледао иконе.

Црквени и културни живот: На парохији пиперачкој постојала је Хришћанска заједница и славила је Светог мученика Агатоника као своју крсну славу, као успомена, данас је то преслава храма, док је заједница у Главичорку славила Светог Сисоја Великог. При храму дјелује и Коло српских сестара од 2009. године и броји 14 чланица. Поред редовних активности и помоћи при организовању прослава, најзначајнија акција је прикупљање помоћи страдалима од поплава 2010. године у Семберији. Светосавска омладинска заједница је основана 2009. године и до сада се истакла разним акцијама, од прикупљања и дијељења хуманитарне помоћи до помагања на свим пословима око храма.

Матичне књиге: Датирају од 1881. године и чувају се при парохијском храму.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 1977. године и површине је 72 m². Светосавски дом је саграђен 2000. године и површине је 96 m².

Гробље: Гробља се налазе у Пиперцима и Главичорку, а оба су старија од 250 година.
Поред храма се налази споменик и гробно мјесто првом пароху у Пиперцима свештенику Ђорђу Свитлићу. У порти се налази и спомен-чесма дјечаку Јови Марковићу коју су подигли честити родитељи за спомен своме сину.

Свештенство: Ђорђе Свитлић (до 1926), Љубомир Свитлић (1927-1929), Бранко Поповић (1929-1958), Зарија Зарић (1958-1973), потом су парохију опслуживали кратко Петар Параклис (1973-1974) и Стево Милошевић (1974-1976), затим за пароха долази Бранко Ђурић (1976-1986), потом Петар Петровић (1986-2001), Драган Јездић (2001-2008) и Драган Јездић (од 2008).
Ктитори, приложници и добротвори: +Иван Радић из Корените, Перо Митровић из Главичорка, Мишо и Бранко Цвијетиновић из Главичорка, Младен Остојић из Пипераца, Јово Митровић из Главичорка.

Извори и лилтература: Исказ јереја Данијела Пецића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм у селу Коренита код Угљевика: Храм Свете Петке Трнове је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2003. године према пројекту архитекте Драгана Јевтића из Зворника, а према храму у Каракају. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 2004. године. Храм је зидан ситном циглом, димензија 17 х 10 m, покривен је лимом и има звоник са три звона и једну централну куполу. Храм је осветио Епископ Василије 3. августа 2008. године.
У Коренити је била Хришћанска заједница и славила је Светога Саву као своју крсну славу.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од трешњиног дрвета је израдио Станиша Томић из Корените. Иконе је осликао Горан Пешић из Чачка.

Црквене зграде: Поред храма се гради објекат за паљење свијећа са магацинским простором.

Гробља: У Коренити постоје два гробља у засеоцима Томићи и Торлаковићи, а оба су старија од двјеста година.

Свештенство: При храму је од почетка градње до 2008. године службовао свештеник Драган Јездић, а од 2008. године служи свештеник Данијел Пецић.

Ктитори, приложници и добротвори: Ђоко Петровић, Здравко Стевановић, Небојша Поповић, Раде и Јован Станковић, Гавро Крстић, Душко Тодоровић, Дико и Душан Цвјетиновић, Саво С. Томић, Јован Торлаковић, Сретен Тешић и Остоја Остојић -сви из Корените, као и Мирко Симикић из Лопара.

Извори и лилтература: Исказ јереја Данијела Пецића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Горња Буковица код Бијељине: Храм Пресвете Тројице је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2003. године према пројекту грађевинске фирме „БУК промет“ из Бијељине, а темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 17. априла 2004. године. Храм је зидан ситном циглом, димензија 14 х 8 m, покривен је бакром и има звоник са три звона.
Према народном предању, на мјесту гдје се данас налази сала за помене, на данашњем гробљу се у средњем вијеку налазила црквица, а у народу остала упамћена као „мађарска“.
У селу је дјеловала Хришћанска заједница све до седамдесетих година прошлог вијека, а крсна слава је био Свети апостол Тома.
Црквена умјетност: Храм живопише секо техником Горан Пешић из Чачка. Иконостас од храстовине је израдио +Петар Николић из Крушковог Поља. Иконе је осликао Горан Пешић.

Гробља: У Горњој Буковици се налазе три гробља. Најстарије је Илирско гробље, а налази се на излазу из села на раскрсници путева Буковица-Магнојевић-Забрђе. Друго је гробље словенског и мађарског живља и налази се на посједу Митра Лазића. Треће и највеће гробље налази се у центру села. У овом гробљу постоје црквени темељи, док се око темеља уочава неколико старих споменика (стећака).

Свештенство: Драган Јездић (2006-2008), Данијел Пецић (2008).

Ктитори, приложници и добротвори: Војкан Гајић, Василије Спасојевић, Војин Јовић, Јела (Спасојевић) Шук, Крсто Ковачевић, Зоран Михајловић - сви из Горње Буковице, Неђо Драгић из Мртвице и Гавро Крстић из Корените.

Извори и литература: Исказ јереја Данијела Пецића од 31. децембра 2012. године.

 



Парох: Данијел Пецић рођен је у Вуковару 29. децембра 1985. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима  завршио је 2004.  Дипломирао је на кијевској Духовној академији  2008. Рукоположен је у ђаконски чин 17. септембра, а у свештенички 18. септембра 2008. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори руски језик. Бави се моралним темама. Учествује на семинарима и пише радове на тему болести данашњице: сида, наркоманија, алкохолизам. Бави се и другим темама као што су нарушени унутарпородични односи, абортус и уништавање животне средине. Ожењен је супругом Дијаном и има кћерку Анастасију (2009).

Thursday the 22nd. Affiliate Marketing.