Парохија горњожабарска прва у Пелагићеву



Парохијска Црква Светога пророка Илије: Градња једнобродног храма почела је 1934. године и исте године у јесен су освећени и темељи храма. Храм је зидан од ситне цигле, димензија 19,5 х 9,5 m, покривен је бакром и има звоник са два звона. Храм је 1937. године, недјељу дана пред Светог Киријака Отшелника, осветио Епископ зворничко-тузлански Нектарије.
Прије овога храма, према казивању свештеника Јурченка, у засеоку Старчевићи у дворишту код свештеникове куће подигнута је 1814. године дрвена црква-ћелија, у којој су вршена богослужења, а набављено је и једно звоно. У засеоку Марјановићи поред пута Брчко-Градачац 1897. године купљена су два хектара земљишта и на том мјесту је подигнута школа. На ово мјесто је 1900. године пренесена и црква-ћелија из засеока Старчевићи. Нема других података о овом храму.
Припреме за градњу данашњег храма у Горњем Жабару почеле су још 1911. године. Тада је припремљена ситна цигла, храстова грађа и прикупљено нешто новца. Почетком Првог свјетског рата сав материјал је однесен, тако да се почетак радова одложио све до 1934. године.
Током посљедњег рата храм није био директно гађан гранатама, али је знатно оштећен гелерима, преко стотину пројектила пало је у црквену порту.
Храм је током своје историје неколико пута обнављан. Прво је 1968. године промијењен цријеп, а 1980. године почела је обнова храма. Обијен је сав малтер и храм је поново омалтерисан са идентичним орнаментима. У периоду од 1981. до 1984. године храм је покривен бакром, а 1986. године урађена је ограда око порте. У периоду од 2002. до 2005. године храм је генерално обновљен. Комплетан унутрашњи малтер је обијен и урађен је нови. Урађена је нова електрификација и постављен нови под. Иконостас је очишћен и позлаћени су неки дијелови. Тада је урађен и живопис, а комплетно је замијењена столарија и фасада. Обновљени храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 16. јула 2005. године.

Црквена умјетност: Храм је живописао од 2003. до 2005. године Петар Билић из Београда. Иконостас од славонског храста је израдио Милан Тешанкић из Врбање. Иконе је осликао иконописац Гулевић из Брчког, Рус.

Црквени и културни живот: Коло српских сестара „Света Петка Трнова“ је основано 11. септембра 2010. године и броји 25 чланица. Њихове активности су у вези са помагањем сиромашним породицама, лицима са посебним потребама и болеснима.

Матична књиге: крштених датирају од 1880. године, вјенчаних од 1897. године, а амрлих од 1897. године.

Црквене зграде: У порти је и Светосавско-парохијски храм. Прво је грађен Светосавски дом од 1989. до 1991.. године, димензија 22 х 9 метара, па је приликом обнове 2005. године надзидан и парохијски дом и завршен 2006. године. Стари парохијски дом је грађен од 1971. до 1974. године, а димензија је 10,39 х 10,28 метара. У порти се још налази и помоћни објекат димензија 13 х 5 метара.

Гробља: На простору Црквене општине у Пелагићеву постоји само једно новоформирано гробље од 2004. године.

У порти храма на бунару је спомен-плоча свештеницима Стевану Аврамовићу и Стојану Стојчевићу који су 1858. године са свештенством и народом подигли устанак. Друго спомен-обиљежје је капија на улазу у порту и она је подигнута 2004. године у спомен припадницима Равногорског покрета Ударног батаљона горњег Жабара, под вођством свештеника Димитрија Стефановића и команданта Стеве Тривуновића. Треће обиљежје је подигао игуман озренске обитељи Серафим Љубојевић и налази се на Светосавском дому, а подигао га је у спомен својим родитељима и малољетној сестри.

Свештенство: Стојан Стојчевић (око 1914), Василије Јурченко (до новебра 1937), Срећко Роки (1937-1938), Димитрије Стефановић (од 1938 до погибије у Малешевцима), Цвијетин Поповић (администрирао 1942-1945), јеромонах Димитрије Радменовац, Миленко Сердаревић (1960-1966), Петар Петровић (1966-1986), Бобан Лазаревић (1986-1987), Бранислав Рађен (1987-1997), Драган Јовановић (1987-1991), Драган Петровић (од 1991. до данас), Душко Танацковић (1997-2000), Илија Филиповић (фебруар-јун 2002) Миодраг Каиновић (од 2002. до данас).

Ктитори, приложници и добротвори: Данило Јовановић из Сребренице; Гавро Стакић, Васо Анђелић, Ђорђа Анђелић, Цвијетин Радић - сви из Пелагићева; затим Епископ Нектарије Круљ, Општина Пелагићево и Мирко Драгић из Пелагићева

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миодрага Каиновића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм на гробљу у Пелагићеву: Храм Светог Василија Острошког је једнобродна грађевина. Градња је почела 2009. године према пројекту који је израдио Бошко Којић из Локања. Храм је зидан ситном циглом, димензија 9 х 6 m, покривен је алуминијумским лимом и има звоник (преслицу) са једним звоном и централну куполу. Храм је 30. јула 2012. године осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
Црквена умјетност: Храм је живописао Живорад Илић од 2011. до 2012. године. Иконстас од храстовог дрвета израдили су Бошко Станковић и његов син Данило из Пелагићева. Иконе је осликао Перица Параклис из Уровца код Обреновца.

На храму се налазе три плоче: једна са именима добротвора храма, друга са подацима о храму и трећа са именима кумова храма.

Ктитори, приложници и добротвори: Бранко и Ружа Ђорђић, Душан Савкић, Никола (Петра) Стакић, Јово Миросављевић, Данило Миловановић, Душан Ђуричић, Здравко Павловић, ПП „Напредак“, Мирко и Тривка Станковић, Милан Пелагић, Савка Ђуркановић са кћерком Љиљаном Шушницом, Општина Пелагићево.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миодрага Каиновића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у Самаревцу код Пелагићева: Храм Светих апостола Петра и Павла је једнобродна грађевина. Градња је почела 1999. године према пројекту храма у Доњем Драгаљевцу, са мањим измјенама. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 12. јула 1999. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 16 х 9 m, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је осветио 15. октобра 2000. године Епископ Василије.

Матичне књиге: Воде се од 1992. године при храму у Пелагићеву, а до тада су вођене у Градачцу.

Црквена умјетност: Храм је дјелимично живописао (око 70% укупне површине) 2001. године Горан Пешић из Чачка. Иконе је урадио непознати аутор из Зрењанина.

Црквене зграде: Светосавски дом површине 72 m² грађен је од 2001. до 2008. године.

Гробља: Мјесно гробље се налази у засеоку Савићи.

У порти храма постоји споменик погинулим мјештанима у Одбрамбено-ослободилачком рату 1992-1995.
На самом храму се налазе двије спомен-плоче: једна је са именима чланова грађевинског одбора и надлежних свештеника у вријеме иградње храма, а друга са подацима о кумовима и датумом освећења храма.

Свештенство: Душко Танацковић (2000), Драган Петровић (од 2000) и Миодраг Каиновић (од 2002)
Ктитори, приложници и добротвори: Ристо Тривић, Бранко Пелагић, Ђорђе Лазаревић, Мићо (Стеве) Тривић, Даница Новаковић и Лука Митровић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миодрага Каиновића од 31. децембра 2012. године.





Парох: Драган Петровић рођен је у Прибоју 6. септембра 1965. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карливцима завршио је 1985. Рукоположен је у чин ђакона 28. новембра, а у чин свештеника 29. новембра 1987. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Ожењен је Душанком и има троје дјеце: Магдалену (1989), Павла (1991) и Веру (1995).



Парох: Миодраг Каиновић рођен је у Тузли 26. јула 1975. Завршио је Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка 1995. Рукоположен је у чин ђакона 8. новембра, а у чин свештеника 16. новембра 1996. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора 30. јула 2012. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Служи се енглеским језиком. Ожењен је супругом Снежаном и има троје дјеце: Драгана (1998), Анастасију (2000) и Теодору (2004).

Monday the 24th. Affiliate Marketing.