Парохија бузекарска (Бузекара код Брчког)



Парохијска Црква Светог Архистратига Гаврила: Градња једнобродног храма је почела 1978. године према пројекту пројектног предузећа „Пројект биро“ из Брчког. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 1. октобра 1978. године. Храм је зидан ситном циглом, димензија 19 х 10 m, покривен је бакром и има звоник са три звона. Храм је осветио Патријарх српски Герман уз саслужење Епископа шабачког Јована и Епископа зворничко-тузланског Василија 7. септембра 1979. године.
На мјесту поред данашњег храма налазио се храм који је срушен усљед дотрајалости 1979. године. Тај храм је освећен 1937. године руком Епископа зворничко-тузланског Нектарија. 
У овом мјесту постоје још молитвишта обиљежена крстовима у засеоцима Пукиш, Станови и Крбети.
На овој парохији је био врло развијен Богомољачки покрет прије Другог свјетског рата, али послије рата није обнављан рад заједнице. Данас у селу нема више ниједног члана покрета и свједока тога времена.
Црквена умјетност: Храм је живописао Драган Бјелогрлић из Новога Сада 1985. године. Иконостас је пренијет из старога храма и непознат је аутор. Иконе (уље на платну) непознатог су аутора.

Матичне књиге: Воде се од 1972. године.

Црквене зграде: Светосавски дом површине 153 m² грађен је 1983-1984. године. Парохијски дом је грађен 1970. године. Поред храма се налази и капела за паљење свијећа која је саграђена прије Другог свјетског рата.

Гробље: Постоји једно гробље у Бузекари, једно у Крбети и једно у Пукишу, док у Кореташима постоје два сеоска и једно породично.

Свештенство: Лука Јовановић (јануар-октобар 1972), Петар Параклис (1972-1980), Милан Ивановић (1980-1987), Мирко Јокић (1987-1988), Драган Петровић (1988-1989), Алекса Сунарић (1988-1944), Марјан Симић (од 1989).
Ктитори, приложници и добротвори: хаџи Василије-Васо Радић из Бузекаре и хаџи Панто Мркоњић из Бузекаре.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Марјана Симића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Пукиш: Храм Преподобног Сисоја Великог је једнобродан грађевина. Градња је почела у августу 2012. године према пројекту пројектног биороа „Планум“ из Брчког и инжењера Горана Новаковића. Темеље храма је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 24. новембра 2012. године. Храм је зидан ситном циглом, димензија15,5 х 6 m, покривен је лимом и има звоник са једним звоном.
Према предању, у овом мјесту се у XVII вијеку налазила црква-брвнара и најездом Турака она је „нестала“, а онда се појавила у селу Зовик, 15 km западно. Парцела гдје је постојала брвнара и данас се зове црквина.
Овај храм је подигнут и оспособљен за богослужења за укупно 83 радна дана, а све захваљујући извођачу радова Љуби Симикићу из Брчког. Прва Литургија је служена 4. децембра 2012. године.
О храму се стара архијерејски намјесник брчански, протојереј-ставрофор Славко Максимовић који и служи у њему.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Славка Максимовића од 31. децембра 2012. године.

 





Парох: Маријан Симић рођен је у Забрђу 25. фебруара 1950. Богословију Св. Три Јерарха у манстиру Крка завршио је 1977. Стручни испит из наставног предмета православна вјеронаука положио је на Православном богословском факултету у Београду 2001. гдине. Рукоположен је у чин ђакона 21. новембра, а у чин свештеника 22. новембра 1977. Одликован је чином протојереја-ставрофора 2003. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Ожењен је супругом Цвијом и има сина Гоју (1980).

Thursday the 22nd. Affiliate Marketing.