Парохијски храм "УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ" у Српској Вароши у Брчком



Прва православна црква у Брчком тзв. "Брвнара" саграђена је за вријеме владавине посљедњег српског деспота у Угарској, Павла Бакића од 1525.-1537.г. Била је посвећена Св. Ђорђу. Иста црква је изгорјела 1834. године. На мјесту садашње цркве изграђена је велика црква 1874. године. 1941 године бива опљачкана и запаљена, 1942 године. Сравњена је са замљом од стране непријатеља - усташа. Садашња црква изграђена је од 1968 - 1971. године, када је и освећена 26. 09. 1971. године. Тада је имала само један торањ-звоник. 2000. године дограђена су још четири торња са тремовима, а 2002/2003 урађено је 9 мозаика. Данашњи изглед цркве осликава љепоту душа православних вјерника парохије брчанске, који својим прилозима украсише своју цркву васкрслу из пепела ратних паљевина.

Парохијска Црква Успења Пресвете Богородице: Градња једнобродног храма је почела 1968. године, а темеље је осветио 13. јула 1969. године прото Ристо Јовановић из Обудовца, архијерејски намјесник брчански. Храм је зидан од ситне цигле, покривен је бакром и има звоник са три звона. Градња је завршена 1971. године, а храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Лонгин 29. септембра исте године.

Први храм у Брчком била је црква-брвнара преко пута садашњег храма и била је посвећена Светом великомученику Георгију. По предању, постојала је до 1834. године. Нови храм је саграђен 1874. године и зидан је ситном циглом. У храму су били многоројни вриједни свети предмети, а највредније су биле иконе на иконостасу познатог сликара Паје Јовановића. Храм је 1941. године запаљен, да би наредне године у прољеће по наредби локалног Нијемца Либмана у потпуности миниран и срушен. О овом храму сачувана је повеља која је била положена у темеље храма. Данас се на мјесту овогахрама налази споменик који свједочи о некадашњем његовом постојању.

Данашњи храм је оштећен у посљедњем рату гранатама испаљеним од стране хрватско-муслиманске војске. Након рата храм је поправљан и дограђиван. Проширен је олтар и дозидан је улаз 2002. године.

Црквена умјетност: Храм је живописао 1982. годинеДраган Бјелогрлић из Новог Сада. Иконостас од славонског храста је израдио Милић Урошевић из Београда. Иконе је осликао протођакон Марко Илић из Београда.

Црквени и културни живот: При храму постоји и библиотека са укупно 1333 наслова, без неких вреднијих наслова. То су обично духовно-поучне књиге које се издају парохијанима на реверс, без претходног учлањивања.

При храму постоји мјешовити хор „Свети Стефан Дечански“, основан 19. августа 2010. године. Крсна слава хора је Свети Стефан Дечански, а диригент је професор Вања Божић.

При храму дјелује и Коло српских сестара „Мајка Јевросима“. Рад кола је обновљен 1992. године и тренутно има 70 активних чланова. Своју бригу и помоћ часне чланице Кола су исказале током Одбрамбено-отаџбинског рата када су обилазиле борце и дијелиле помоћ. Након рата организовале су многе акције прикупљања помоћи српском народу на Косову и Метохији и становништву Семберије током поплава 2010. године.

Светосавска омладинска заједница је основана 23. децембра 2001. године. Свој рад базирају на организацији разних радионица, предавања, поклоничких путовања и хуманитарних акција.

Иконописачка школа „Небеска Царица“ је почела свој рад при храму 2011. године. Школа је осмишљена да ученици стекну основно знање о иконографији.

Матичне књиге: Воде се од 1875. године. Држава их је одузела, али након овог рата све су враћене и чувају се у парохијској канцеларији.

Црквене зграде: У порти храма постоји светосавско-парохијски дом који је у потпуности завршен. Парохијски дом је саграђен 1972. године и димензија је 12 х 12 m. Светосавски дом је дограђен 1978. године и димензија је 12 х 7 m.

Гробље: Гробља се налазе у Српској Вароши, затим селима Зовик и Доњи Брезик.

Свештенство: Цвијетин Пејановић, Милан Дојчиновић, Рајко Софреновић, Теодор Трифуновић, Милорад Јовановић, Стокан Ћирковић (1980-1991), Славко Максимовић (1970-2010), Миливоје Ненић, Небојша Драшкић, Милорад Зарић, ђакон Драган Поповић.

Ктитори, приложници и добротвори: Породица Хаџи Јове Хаџића, те породице Крсмановић, Ковачевић, Ћеловић, Мајсторовић, кумови храма Душан и Милена Дојчиновић, др Веселин Машић.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Небојше Драшкића од 31. децембра 2012. године.

Надлежни свештеници: Прота ставрофор Миливоје Ненић (тел. 065/529-797), протонамјесник Небојша Драшкић, јереј Милорад Зарић и протођакон Драган Поповић.




Филијални храм "Светог Николе" на гробљу у Брчком


Филијални храм на градском гробљу у Српској Вароши у Брчком: Храм Преноса моштију Светог Николе је једнобродна грађевина. Градња је почела 1998. године према идејном решењу архитекте Бранка Пешића из Београда, а пројекат је израђен у „Пројектном бироу“ Брчко. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 28. јуна 1998. године. Храм је грађен од цигле, димензија 14 х 13,5 m, покривен је бакром и има звоник са једним звоном и централну куполу. Храм је осветио Епископ Василије 22. маја 1999. године.

Црквена умјетност: Храм је осликао Петар Билић из Београда. Иконостас у храстовом дрвету је израдио Бане Николић из Крагујевца, а исти је осликао и иконе.

Црквене зграде: Поред храма се налази објекат са салом и канцеларијом.

Гробље: Храм се налази на градском гробљу и поред храма је споменик Драгољубу Дражи Михаиловићу постављен 2003. године, а аутор је Живорад Раденковић.

Поред храма је и спомен-чесма погинулим српским борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату, а дар је породице Синише Кисића.

Свештенство: Храм је подизан у вријеме протојереја-ставрофора Славка Максимовића, а од 2010. године дужност старјешине храма обавља јереј Милорад Зарић.

Ктитори, приложници и добротвори: Храм је у цјелини подигао ктитор Бранко Милиновић из САД.

Извори и литерартура: Исказ јереја Милорада Зарића од 31. децембра 2012. године.

Надлежни свештеник је јереј Милорад Зарић.




Филијални храм "СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ" (силазак Светог Духа) у Горњем Зовику


Први храм је подигнут 1635 године о чему сведочи запис о прослави тристогодишњице храма из 1935. године. Храм је запаљен 1941. године и том приликом убијен је свештеник Јован Књажев по поријеклу Рус. Данашњи храм је обновљен и освјештан 1972. године. Од вјерника постоји само три породице.

Филијални храм у селу Зовик код Брчког: Данашњи Храм Пресвете Тројице је саграђен 1973. године. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Лонгин 1973. године. Храм је грађен од камена и ситне цигле и димензија је 12 х 6 m и има звоник.

На мјесту данашњег храма постојао је храм посвећен Вазнесењу Христовом. По предању, тај је храм саграђен у другој половини XVIII вијека. Био је особене архитектуре, украшен скупоцјеним иконама донесеним из Русије. Храм су саградили Цинцари, који су у то вријеме били насељени у тој области. Храм је запаљен 1941. године, а обновљен је тек зидањем новога храма 1973. године

Данашњи храм је у Одбрамбено-отаџбинском рату оштећен 1992. године, а обновљен је 2010. године. Поред храма се налази помоћни објекат димензија 6 х 4 метара.

Црквена умјетност: Храм је живописао Теодор Кесић из Београда. Иконостас од храстовог дрвета је израдио Милан Ивановић из Брчког. Иконе је осликао Младомир Тодоровић, ректор Богословије у Сремским Карловцима.

Матичне књиге: Постоје од 1865. године и биле су одузете од стране државних власти, али су све враћене

Гробље: Гробље у Зовику је 200 m од храма.

Свештенство: Јован Књажев, Ристо Накић, затим су опслуживали буквички свештеници до 1980. године, а од тада брчански.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Небојше Драшкића од 31. децембра 2012. године.

Служе пароси из Брчког.

СВЕШТЕНСТВО

 

Протojerej - ставрофор Миливоје Ненић рођен је у Г. Бријесници (Лукавац) 14. фебруара 1951. Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Кркa завршио је 1972. Положио је стручни испит за наставника вjеронауке на Православном богословском факултету у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 20. јуна а у чин свештеника 21. јуна 1974. Одликован је чином протојереја-ставрофора 27. јуна 2001. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Ожењен је супругом Драгицом и има двоје дjеце: Горана (1975) и Милицу (1976).

065/529-797




Протонамјесник Небојша Драшкић рођен је у Тузли 1. априла 1981. Богословију Св. Саве у Београду завршио је 2001. Одбранио је кандидатски рад на Кијевској духовној академији 2004. Рукоположен је у чин ђакона 14. августа, а у чин свештеника 15. августа 2004. године. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори руски и енглески језик. Ожењен је супругом Милијаном и има троје дјеце: Марију (2005), Теодору (2007) и Николу (2009).

Ул. Јована Дучића бр. 6 Брчко

065/674-212;

тел-факс 049/217-305





Парох: Милорад Зарић рођен је у Тузли 17. марта 1987. Богословију Св. Петра Дабробосанског у Фочи завршио је 2006. Дипломирао је на кијевској Духовној академији 2010. Студент је мастер студија на Православном богословском факултету Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона 24. октобра, а у чин свештеника 27. октобра 2010. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори енглески и руски језик. Ожењен је супругом Светланом.

76 100 Брчко, ул. Јована Дучића бр. 6;

065/959-302;

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.





Ђакон: Драган Поповић рођен је у Брчком 18. августа 1977. Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка (три године), Дивчибарама (једну годину) и Србињу (једну годину) завршио је 1997. Богословско-катихетски институт Српске православне цркве у Београду завршио је 2005, а Православни богословски факултет Универзитета у Београду 2007. Рукоположен је у чин ђакона 6. маја 2010. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори енглески језик. Ожењен је супругом Александром и има сина Марка (2011).

 

Monday the 24th. Affiliate Marketing.