Парохија брезопољска (Брезово Поље код Брчког)


Парохијска Црква Преображења Господњег: Градња једнобродног храма је почела у прољеће 1932. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 18 х 10 m, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је осветио 12. октобра 1933. године Епископ зворничко-тузлански Нектарије. Године 1934. је освећено звоно за храм које је било дар Краља Александра Карађорђевића, а однесено је када је храм запаљен 1941. године.
Када је храм требало да се гради, муслимански живаљ је био против градње у чаршији, али неколико српских трговаца је успјело да издејствује да се прави храм гдје је и данас, те су саградили храм за 18 мјесеци.
У Другом свјетском рату, 8. децембра 1941, године храм је запаљен. Запалиле су га усташе из Кораја под вођством Буре Бегића, а по наговору Милана Боснера Ковача из Брезовог Поља. Након рата од храма су остали само зидови и  1945. године приступило се обнови, а на Михољдан 1946. године храм је осветио архијерејски намјесник брчански Рајко Софреновић. Изградња торња и обнова фасаде храма завшена је 1970. године, а храм је осветио архијерејски намјесник брчански, Милан Дојчиновић, у недјељу пред Рођење Пресвете Богородице. У периоду од 1980. до 1982. године рађена је адаптација храма, када је храм након обнове, на Михољдан 1982. године, осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
У брезопољској парохији је до 1949. године постојало неколико молитвишта, а од тада су се све пољске молитве обављале у храму, изузев молитвишта које је кориштено у селу Трњаци.
Мјештани овога села су се од 1908. године завјетовали да ће чинити пољску молитву. Наиме, тада је страшно невријеме задесило село, што је подстакнуло мјештане да се завјетују да ће увијек у недјељу пред Свету Тројицу имати пољску молитву. 
Све матичне књиге до Другог свјетског рата су нестале, као и сав архив. У храму се сада налазе матичне књиге од 1941. године, захваљујући свештенику Милану Дојчиновићу који је сакупио податке из времена рата и накнадно их уписао.
У храму се налази Србљак из 1861. године (који је још увијек у богослужбеној употреби), Апостол штампан у Сарајеву 1861. године, Јенавђеље штампано у Москви 1789. године. У Србљаку се налази запис из 1861. године: „Многогрешни Татомир Буковчанин житељ Јеменски (Срем) сада општински биљежник у Јањи котар Бијељина (Босна) приложих ову Св. књигу звану Србљак Цркви Св. преп. матере Параскеве у Пиперцима ради успомене моје славе Св. Стефана Србског краља Дечанског, за здравље моје и моје супруге Смиљане, Бог да прости. Запис овај написа својом руком у Јањи 25. јануара 1905. године. Књигу ову звану Србљак освети је многогрешни слуга Св. Олтара Господњег јереј Георгије Свитлић парох пиперачки, котар Бијељина у Босни 2. фебруар 1905 “.
На овој парохији је прије Другог свјетског рата била врло развијена хришћанска заједница. Зна се да је у Ражљеву 1932. године основано Братство православне народне Хришћанске заједнице Светог Димитрија, а 1939. године Братство Светог Стефана Дечанског у селу Слијепчевићи. Исте године основано је братство у Трњацима које слави недјељу по Малој Госпојини. Братства су имала своје домове који су били  мјесто састајања и молитве, а сви домови су 1952. године одузети.

Црквена умјетност: Храм је живописао Драган Бјелогрлић из Новог Сада 1985. године. Иконостас је израдио 1948. године Тешо Лазаревић из Драгаљевца. Иконе је израдила Свештеничка задруга из Београда.

Црквене зграде: Стари парохијски дом је купљен 1928. године и докупљена је мања зграда 1955. године за црквене потребе. Објекат старог дома је продат 1978. године и саграђен је 1979. године у порти нови парохијски дом, димензија 13,1 х 10 m. Поред храма је 1977. године саграђен објекат за продају свијећа, а дворишна зграда за општу намјену је саграђена 1987. године.
Гробље: Постоје гробља у Брезовом Пољу и Трњацима из XIX вијека и гробље код циглане оформљено 1992. године.
На храму се налазе двије спомен-плоче као подсјећање на добротворе храма.
 
Свештенство: Као први свештеник у овом крају помиње се неки поп Чемпраз, дјед попа Рике из Вакуфа. То је могло бити при крају XVIII вијека или почетком XIX вијека, јер је исти преминуо од куге која је харала између Бијељине и Брчког. Четрдесетих година  XIX вијека поменути поп Рико из Вакуфа службовао је овдје. Затим се помиње поп Коста Шабанија из Осмака, кога је наслиједио унук Никола Шабанија, који је преминуо 1869. године. Поп Гавро Поповић је службовао 1872. године у Брезовом Пољу. Јереј Бранко Поповић је постављен за администратора  парохије 1899. године. Парохија брезопољска је формирана 1931. године и опслуживао је вршански парох Љубомир Свитлић. За администратора је постављен 1932. године Мирко Симоновић и остао је до 1940. године. Затим су на парохији службовали: Саво Поповић (1940 - август 1941. године када је отјеран у Јасеновац), јеромонах Јован Велимировић (1946), Милан Дојчиновић (јун 1946-1956), Душан Антић (1956-1958), Зарија Зарић (1958-1973), Славко Максимовић (опслуживао до јула 1974. године), Стеван Милошевић (1974-1982), Ђорђе Симеуновић (1982-2012), Александар Јевтић (од септембра 2012. године).

Ктитори, приложници и добротвори: протонамјесник Стеван Милошевић, прото Зарија Зарић, Милорад Симикић, Милан Стојановић, Милорад Матић, Стокан Бркић, Тешо Ђокић, Саво Васић, Томо Симикић, Цвија Симикић, Бранко Симикић, Деспот Панић, Лазар Радовановић, Обрад Арсеновић, Љубо Радић, Перо Митровић, Јока Стевић, Јово Драгичевић, Томо Томић, Милорад Николић, Станко Грујућ, Дражен Азаповић, јереј Саво Поповић, Ђорђе Симикић, Ристо Ђокић, Славко Ђокић, Милинко Бјелошевић, Момчило Панић, Смиља Симикић, Божидар Петровић, Недељко Костић, Лазар Костић, Недељко Стевић, Бранко Митровић, Гавро Митрић, Митар Зарић, Ђоко Симикић, Саво Грујић, Стаћа Јовић, Петар Петровић, Војислав Симић, Софија Милинковић, Аница Бјелошевић, Мара Бјелошевић.

Извори и литература: Исказ јереја Александра Јефтића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм у селу Доња Буковица код Бијељине: Храм Светог Василија Острошког је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2003. године према пројекту архитекте Сретана Ристића, родом из Доње Буковице, а тренутно настањеног у Бијељини. Темеље је осветио 9. маја 2004. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 14 х 6,5 m, покривен је алуминијумским лимом, а звоник са два звона, росфрајом.
Хришћанско друштво је у овом селу опстало и након Другог свјетског рата, али тајно. Скривајући се састајали су се по приватним домовима и ту се бавили темама у вези са вјером.

Црквена умјетност: Храм је живописао Живорад Илић из Лознице од 2011. до 2012. године. Иконостас у дуборезу од храстовог дрвета је израдио Томислав Живковић из Крагујевца. Иконе је осликао Живорад Илић.
Гробље: У близини храма се налази гробље на коме су најстарији споменици са половине XX вијека. У засеоку Буквари постоји гробље, а најстарији споменик је породице Радовановић из 1896. године.
У непосредној близини храма на западној страни порте подигнут је споменик страдалима у Одбрамбено-ослободилачком рату 1992-1995. године. Од раније, на том мјесту је и споменик партизанима и цивилима страдалим у Другом свјетском рату.

Свештенство: Ђорђе Симеуновић до септембра 2012. године у чије вријеме је и саграђен храм. Наслиједио га је јереј Александар Јефтић.

Ктитори, приложници и добротвори: Василије Драгић, Милорад Томић, Јово Лазић, Миленко Радић, Анђелко Дачић, Драго Драгичевић, Саво и Бранко Симикић, Мара Љубојевић, Јовица Бабић, Лазар Симић, Јовица Симеуновић, породица Ивановић, Бошко и Вукомир Зарић, Вељко Дакић, Василије Дакић, Термоелектрана Угљевик.

Извори и литература: Исказ јереја Александра Јефтића од 31. децембра 2012. године.




Парох: Александар Јефтић рођен је у Тузли 5. августа 1988. Богословију Св. Саве  у Београду завршио је 2007. Дипломирао је на Московској духовној академији 2010. Рукоположен је у ђаконски чин 21. jула, а свештенички чин 12. августа 2012. од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Говори руски језик. Ожењен је супругом Весном.

Monday the 24th. Affiliate Marketing.